Rekao je ovo za naš list veliki srpski glumac Branislav Lečić, koji je doputovao u Banjaluku u službi humanosti i umjetnosti. Lečić je u utorak uveče na sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske igrao u komadu koji je i režirao "Indigo". Predstava je privukla mnogobrojne Banjalučane koji su uživali u nevjerovatnoj igri ovog glumca koji je scenu dijelio sa Danicom Maksimović i Marijom Vicković. Kreativni tim nacionalnog teatara pozvao je ove glumce u goste pred novogodišnje praznike kako bi publika u novu godinu ušla sa mnogo smijeha i malo suza. Lečić će takođe biti i dio humane priče "S ljubavlju hrabrim srcima". Poslije dva izvođena ovog komada po tekstu Duška Premovića, fotografisanja sa poštovaocima njegovog lika i djela, cijenjeni glumac je govorio o svojim očekivanjima u narednoj godini, umjetnosti i ličnim pozorišnim izazovima.

- Odustao sam da očekujem od drugih nešto, očekujem od sebe. Najvažnije od svega što očekujem je da moja porodica bude zdrava. Sve što želim je da oni budu dobro i to su moje konstantne želje - istakao je Lečić.

Kada je riječ o umjetnosti smatra da ona ima svoju ozbiljnu funkciju da čovjeka oplemenjuje, trezni, podsjeća da otvori oči, spozna stvari i da ne napusti neke ljudske principe koji su ustoličeni mnogo prije.

- Kroz klasičnu literaturu, stranu i domaću, ali i modernu može se suočiti sa mnogim stvarima koje nas se i te kako tiču. To se i vidi kada uđete u pozorište i pogledate komad koji je zaokružio način komunikacije sa ovim vremenom. Teatar je, pre svega, lekovit, a da može da menja svet, sumnjam. Svet menjaju neke akcije koje su često inspirisane teatrom ili su u teatru dobile svoj volumen i spoznaju nekih ljudi koji imaju potrebu da artikulišu sopstvenu sudbinu i da na neki način utiču da ona ne bude loša - nadahnuto govori Lečić.

Sve je to, kako kaže, pitanje duha, stanje nacije i društva u kojem živimo i u tom smislu, smatra Lečić, teatar ima ozbiljnu funkciju da na to podsjeća.

Za rijaliti emisije bilo kog tipa kaže da su to prostota i prostakluk.

- Moram to nazvati tim imenom, jer ne možete od takvih sadržaja očekivati da vaspita bilo koga. To je uniženje ljudskog duha i uopšte kulture i bez obzira na to što smatram da možda neko tu sebe pronađe kao gledalac i kao učesnik, ne mogu, a da to ne kažem - naglašava Lečić.

U nedostatku ozbiljne kulturne ponude u medijima, on objašnjava da je kultura ona vrsta zlata koja trži da se mnogo blata skloni da bi se do njega došlo, a to je pitanje individualnog opredjeljenja.

- Na svakom od nas je da odluči da li će tragati za individualnim vrednostima koje pokreću i koje ustoličuju duh ili ćete se posvetiti putu gde je prostota i prostaštvo ulaznica za biti živ i imati snove - zaključuje Lečić.

Glumački izazovi

Poslije toliko uloga i iskustva na sceni kaže da ga je glumački teško izazvati.

- Ali, ipak, ostavljam prostor za neke tekstove i neke reditelje koji znaju šta hoće sa tim tekstom i tim materijalom. Uvek gledam komad i šta se sa njim želi postići pa tek onda svoju ulogu. Možda još postoji neko ko može da me iznenadi - kaže Branislav Lečić.