Kroz Drugu romanijsku motorizovanu i Prvu romanijsku pješadijsku brigadu u toku rata prošlo je više od 20 hiljada boraca, od čega je njih hiljadu i 200 dalo život za Republiku Srpsku. Među njima su suprig i sin Vinke Đurović. Poginuli su 16. juna 95. godine na Nišićima, jedan pored drugog, u istom rovu. Na pitanje da li se danas vrednuje žrtva njenog supruga i sina Vinka odgovara:

"Ne. Da se vrednuje moje dijete bi imalo posao. Moja ćerka nema posla, radi povremeno kod privatnika", ističe Vinka ali dodaje da je najvažnije ipak da bude slobode i zdravlja.

"To treba da vi djeco živite, a ja se spremam da putujem kod svog sina i muža", kaže Vinka sa suzama u očima.

Svojim statusom, 21 godinu nakon rata, nezadovoljni su i demobilisani borci Vojske Republike Srpske.

"Borac sam prve kategoje, ranjavan tri puta, bio sam i u Hagu 23 dana, a sada sam bez posla, živim u tuđoj kući, sin mi je podstanar i radi na brenti. Kako da budem zadovoljan? Imam boračko dodataka 130 maraka godišnje, a i to kasni. Planirao sam taj dodatak da proslavim krsnu slavu Svetog Đorđa, ali nije stigao", kaže Željko Borovčanin.

Borci poručuju da su, kada se rat završio, mislili da su završili svoj posao. Stvorili su Republiku Srpsku i predali je nekima da njome upravljaju i da je razvijaju, a oni su se vratili svojim porodicama očekujući da imaju posao, da mogu da žive u slobodi. Danas kažu da se za ovakvu Republiku Srpsku nisu borili. Poručuju da će uzeti stvari u svoje ruke.

"Otvoreno kažem da će borci krajem ljeta organizovati Sabor svih boraca Republike Srpske. Na tom Saboru, bez ikakvih političkih i ostalih podjela, tražićemo svoja prava. Niko nas u ratu nije dijelio, a ne dijeli nas ni danas. Kada borac nema djetetu da da pola marke za užinu u školi nije važno kojoj političkoj opciji pripada", kaže predsjednik Boračke organizacije Sarajevsko-romanijske regije Željko Lalić i dodaje:

"Vlastim moramo poručiti da ovako više ne ide. Pozivam ih još jednom da se urazume i opamete i da rade ono što treba, što im je posao. Bojim se ako se ovako nastavi počećemo govoriti jezikom koji nekima neće odgovarati".

"Niko nas ne smije optuživati da tražeći svoja prava rušimo Republiku Srpsku, jer mi smo stvorili Srpsku, ona je naše čedo, a roditelj nikada ne uništava svoje dijete", poručuju borci.

Zahtjevaju da Boračka organizacije dobije poseban status, a ne da bude u rangu desetina drugih organizacija tipa Merhameta i Karitasa. Insistiraju i da se konačno napravi poštena revizija boračke populacije, jer danas na papiru ima više boraca nego u ratu, a istinske borce vrijeđa da imaju ista, ili manja prava, od ratnih profitera i dezertera.