Dragan je sa 18 godina obukao uniformu ЈNA, a sa 19 rat ga je, nakon prekomande, zatekao u Hrvatskoj. Poslije hrvatskih ratišta nastavio je da se bori za stvaranje Republike Srpske i danas je ponosan na tu činjenicu. Invalid je 60 odsto, pa mu je u obnovi trošne kuće kojoj prijeti klizište neophodna pomoć.

Iz rata su Draganu ostale rane i požutjeli papiri - potvrde o ranjavanju i invalidnosti od 60 odsto. Invalidnine se odrekao.

- U ime djece poginulih boraca odrekao sam se invalidnine - kaže Dragan.

Dodaje da mu novac ni danas ne treba, samo građevinski materijal za nekih 30-ak kvadrata kuće. Njegova postojeća, u kojoj živi s majkom Milicom, napravljena je prije 50 i više godina. Od nje gotovo ništa nije ostalo, pojelo je vrijeme i klizišta.

- Nisam od onih što traže pare. Trebalo bi mi građevinskog materijala za kuću, dimenzija 6x4. Šljunak sam već nabavio - kaže ovaj skromni čovjek.

Dragan, iako 60-odstotni invalid, zaradi za hranu tako što, na poziv komšije ili ljude iz susjednih sela, vozi u Ugljevik svojim golfom - gotovo vršnjakom, kako kaže.

- Golf je malo mlađi od mene, ali tu smo gotovo vršnjaci. Odvezem ljude, prevezem nešto i tako zaradim ponešto - priča vrijedni borac, koji ima troje djece. Sin Petar je u Crnoj gori završio srednju bogoslovsku školu, a uskoro će školovanje nastaviti na Bogoslovskom fakultetu u Foči. Okružen porodicom, Dragan sa zahvalnošću pominje one koji ga podržavaju i pomažu mu.

Kaže, jednom je dobio jednokratnu pomoć od opštinskih vlasti u Ugljeviku, a sin je imao godišnju pomoć od 100 KM za školovanje kao dijete učesnika rata. Od opštinskih vlasti još čeka sanaciju puta, ali se ne žali. Ponosan je što je učestvovao u stvaranju Republike Srpske i nada se da će i drugi ljudi dobre volje čuti njegovu priču.