Zimzeleni grm bela imela (Viscum album) udobno parazitira na granama listopadnog drveća, jelama, borovima, voćkama. Iako može da se razvija i samostalno, radije sisaljkama iz drveta domaćina crpi hranljive sokove. Ipak, smatra se izuzetno lekovitom biljkom, o čemu svedoče nordijske i keltske legende, u kojima su joj pripisana "božanska svojstva" jer podstiče libido, plodnost i ljubav. Starim narodima je bila univerzalni lek, cenili su je Hipokrat i poznati fitoterapeuti Rudolf Štajner i Sebastijan Knajp. 

Cveta početkom proleća, a plodovi sazrevaju mesecima kasnije, zimi ili početkom sledeće godine u vidu prozirne, beličaste bobice, obavijene čvrstom opnom sa jednom do tri svetlozelene semenke. Plod je otrovan, a drška i list su lekoviti i u tu svrhu beru se i suše od marta do kraja aprila ili od početka oktobra do kraja decembra. Ostalih meseci biljka nema lekovito dejstvo. Bobice se koriste samo za spoljnu upotrebu, ne smeju da se jedu jer su otrovne. 

Iako zvanična medicina belu imelu smatra škodljivom, u tradicionalnoj ima izuzetno široku primenu. Koristi se u vidu čaja, tinkture, praha, od bobica se pravi mast, spravljaju se i čajne obloge i tople kupke od listova i bobica. Poznata je kao sredstvo za smirenje nervnog sistema, ublažava grčeve i poboljšava san. Izgrađuje, hrani i jača centralni nervni sistem. Kod žena ublažava reproduktivne probleme, pomaže kod neplodnosti, reguliše menstruaciju i eliminiše bolove, kao i simptome menopauze. Ublažava sve vrste unutrašnjih krvarenja i bolova. 

Narodni lekari je, uz glog, smatraju najboljim prirodnim sredstvom za kardiovaskularne i srčane tegobe. Sadrži elemente koji normalizuju krvni pritisak, sprečava sklerozu krvnih sudova i oštećenje srca, reguliše puls. Snažno podstiče metabolizam, pojačava rad organa za varenje i sprečava zatvor. Pomaže kod dijabetesa i normalizuje lučenje žuči. 

Jača imunitet, a kod erektilne disfunkcije poboljšava libido. Mnoge studije dokazuju da viskotoksini iz imele rastvaraju opnu malignih ćelija i tako ih razaraju. Sastojci lektini deluju kao citostatici i zaustavljaju rast tumorskih ćelija. Utvrđeno je i to da imela olakšava bolove i smanjuje neželjene posledice izazvane hemoterapijom. 

Preparate od ove biljke ne bi trebalo da koriste trudnice i dojilje, a ne smeju ni da se uzimaju zajedno sa lekovima za srce. Takođe, ne koristi se imela sa hrasta, jer je otrovna, a ona se prepoznaje po žutim bobicama.