Sagovornica portala InfoBijeljina, koja je prepoznatljivo TV lice, kako u regionu, tako i širom svijeta, gdje god žive ljudi s naših prostora, s radošću se prisjeća djetinjstva koje je provela u okolini Bijeljine. Kaže da je to bilo nezaboravno vrijeme.

 

"Gotovo svakog vikenda mama, tata, brat i ja plavom ’bubom’ stizali smo u očev rodni kraj. Na delu dedinog imanja napravili smo vikendicu i sa rođacima provodili nezaboravne dane. Sa pažnjom sam, od rođaka koji su živeli za zemlju i od zemlje, slušala procene vremenskih prilika za naredni dan i tako učila da posmatram prirodu. Zanimljivo je da je leta 1986. moja tetka, kada je čula da sam upisala studije meteorologije, istog časa pitala: ’Kada ćemo te gledati u Dnevniku?’ Bojka je to znala pre svih nas", priča Biljana Vraneš za portal InfoBijeljina.

 

Naša sagovornica s posebnim emocijama, pažljivo odabranim riječima, poput vrsnog pisca, opisuje Bijeljinu i njene ljepote.

 

"Očevo imanje u Ljeljenči, zaravan sa pogledom na Cer i Majevicu, bašta koju rano u proleće sa roditeljima sadimo, voćnjak u kome uvek nešto zri i čeka da bude ubrano pa da napoji svežinom i ukusom, poj ptica i ’zelena trava doma mog’… sve to nema cenu. I moji sinovi i suprug rado dolaze u ovaj kraj. Vreme provodimo sa rođacima koji su tu uvek jedni za druge. I da ne zaboravim: samo nas 15 minuta deli od šuma tirkizne Drine…Semberija je moj beg u raj!", ističe ona.  

 

Biljana Vraneš nas više od dvije decenije obavještava o tome kakvo nas vrijeme očekuje, a zanimljivo je da je ona i diplomirani meteorolog. To znaju i gledaoci, pa je redovno, kada je sretnu, pitaju za prognozu.

 

"To je moja svakodnevica, pa tako i kada sam na odmoru, pratim kretanje vazdušnih masa i prognozu za našu zemlju, ali i za mnoge destinacije u svetu na koje naši ljudi putuju", priča nam ona. 

 

Od njenih početaka, do danas, mnogo toga se promijenilo u procesu izrade vremenske prognoze.

 

"Dok sam studirala meteorologiju i radila na tadašnjem Trećem kanalu RTS-a, a to je bilo pre više od tri decenije, imali samo samo reči da opišemo vremenske prilike. Kako su godine prolazile, a kompjuteri postajali sve brži, umesto prognoze za tri dana unapred, nastajale su prognoze za sve duži period, a sada i sa velikom ostvarljivošću do 10 dana unapred", kaže naša sagovornica.

 

Prema njenim riječima, upravo meteorologija koristi najbrže računare na svijetu i uspijeva da matematički opiše procese u atmosferi, obradi ogroman broj podataka za kratak vremenski period i napravi prognozu. 

 

"Istovremeno, nastajala su savremenija grafička rešenja koja su se sve više koristila na televiziji za predstavljanje meteoroloških polja: promene pritiska, temperature, premeštanje vazdušnih masa, polja vetra i još mnogo toga", priča Biljana Vraneš. 

 

Pojasnila nam je i kako zapravo nastaje vremenska prognoza, baš onakva, detaljna i moderno "upakovana", kakva nam bude saopštena na malim i velikim ekranima.

 

"’Dirigent’ u brojnom orkestru koji priprema vremenski izveštaj je prognostičar Hidrometeorološkog zavoda koji, koristeći prognostičke modele iz više evropskih centara, kreira prognozu. Zatim podaci stižu u grafički računar na televiziji. Obrađuje ih tim RTS grafičara i dizajnera i pripremi za predstavljanje na najvećem video-zidu u regionu", ističe Vraneševa. 

 

Ona jednom rečenicom najbolje opisuje ljubav prema svom poslu. Ta rečenica glasi: "I posle toliko godina, svaki dan je izazov". 

"Počinjem kružnim putovanjem, tragajući za najzanimljivijim događajima na planeti. To su najčešće ekstremne vremenske prilike - vejavice, poplave, suše, vreli, ali i ledeni talasi. Takve pojave su sve češće i intenzivnije, jer se planeta sve više zagreva. Klimatske promene stigle su u svaki kutak na planeti, a naš region zagreva se brže od globalnog proseka. Zato je važno da ubrzamo aktivnosti na smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte", pojašnjava ona.

 

Upozorila je i da Zapadni Balkan emituje 2,5 puta više SO2 iz termoelektrana na ugalj nego ostatak Evrope, pa tako, naročito u zimskom periodu, udišemo vazduh veoma lošeg kvaliteta. Zato je, kako ističe, veoma važno u gradskim sredinama obezbijediti rad toplana iz čistijih izvora i ugalj zamijeniti prirodnim gasom.

 

Katedra za meteorologiju nalazi se na Fizičkom fakultetu u Beogradu, a kada je studirala, na grupi je imala kolege iz cijele Jugoslavije. 

 

"Oni su posle završenih studija odlazili u rodni kraj i sad rade u meteorološkoj službi ili na aerodromima, a neki su otišli i u meteorološke centre u Evropi i Americi. Verujem da i danas kada diplomiraju meterolozi žele da doprinesu kraju iz koga su potekli", priča nam Vraneševa. 

 

Zanimljivo je da se naša sagovornica oprobala u još dvije interesantne "uloge".

 

"Vazdušni prostor je moja sfera interesovanja, ali i mog supruga, pa tako često pevušim ’Love Is in the Air’. Za komandama putničkog aviona nisam bila, ali sam vozila školski avion Cesna-172, i instruktor je bio zadovoljan. Ljubav ka poeziji i recitovanju, bila je presudna da, kao tinejdžerka, nekoliko godina provedem u dramskoj grupi Televizije Beograd, sa sjajnom Mirjanom Joković, Nenadom Nenadovićem, Nikolom Kojom… Bila je to škola dikcije i scenskog pokreta koja će me dovesti pred televizijske kamere", otkriva ona za portal InfoBijeljina.