"Namjera je da sve zdravstvene ustanove u narednim godinama pređu na ovaj vid poslovanja, čime se podiže stepen odgovornosti svih u zdravstvenom sistemu RS, za dobrobit zdravstvene zaštite stanovništva", navode iz Ministarstva. 

 

U trezorski sistem poslovanja već je uključeno šest zdravstvenih ustanova: Zavod za stomatologiju, Zavod za sudsku medicinu i Zavod za transfuzijsku medicinu, Dom zdravlja Čelinac, Dom zdravlja Derventa i Dom zdravlja Bratunac. 

"Trezorski vid poslovanja već funkcioniše u socijalnoj zaštiti, a njegovim uvođenjem u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ne mijenja se način finansiranja zdravstvene zaštite za stanovništvo, koje i dalje ostaje iz doprinosa i putem Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske", pojašnjavaju iz Ministarstva.

Prelaskom javnih zdravstvenih ustanova na trezorski sistem poslovanja uspostavlja se bolja kontrola unutrašnjeg duga, jer se ograničava ranija praksa pojedinih ustanova u pogledu neizmirivanja obaveza prema Poreskoj upravi Republike Srpske.

 

Vlada Republike Srpske je na sjednici održanoj 21. oktobra prihvatila Informaciju o trezorskom sistemu poslovanja u zdravstvenom sistemu Republike Srpske.

Zaključkom Vlade su zadužene javne zdravstvene ustanove Zavod za forenzičku psihijatriju Sokolac, Dom zdravlja Bijeljina, Dom zdravlja Drinić, Dom zdravlja "Dr Dušan Marčeta" Istočni Drvar i mnogi drugi da preduzmu sve potrebne mjere i radnje iz svoje nadležnosti u cilju ulaska u trezorski sistem RS od 1. januara 2022.

Takođe, ovim Zaključkom zadužene su jedinice lokalne samouprave: Grad Bijeljina, opština Drinić, opština Istočni Drvar i drugi da, u skladu sa nadležnostima, preduzmu sve potrebne aktivnosti na uključivanju nadležnih domova zdravlja u lokalne trezore od 1. januara.

"Očuvanje i unapređenje finansijske održivosti zdravstvenog sistema Republike Srpske jedan je od prioritetnih ciljeva definisanih u Programu ekonomskih reformi Republike Srpske za period 2021-2023. godine. Prelazak javnih zdravstvenih ustanova na trezorski sistem poslovanja, jedna je od planiranih aktivnosti za zaustavljanje trenda povećanja ukupnih obaveza u zdravstvenom sistemu", kažu za portal InfoBijeljina iz Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS.

 

Dosadašnja iskustva su, kako dodaju, pokazala da trezorski način poslovanja omogućava kvalitetnije i transparentnije finansijsko planiranje, upravljanje i kontrolu trošenja javnih sredstava. 

"Prelaskom na trezorski sistem poslovanja domovi zdravlja i druge zdravstvene ustanove u RS prestaju da funkcionišu kao individualne poslovne cjeline već, kao budžetski korisnici, postaju dio jedinstvenog trezorskog sistema RS koji podrazumijeva drugačije operativne procedure i prakse, naročito kada se radi o finansijskom upravljanju. Jedinice lokalne samouprave, kao osnivači domova zdravlja, dobijaju mogućnost i nadležnost neposrednog praćenja planiranja, upravljanja i kontrole finansijskog poslovanja doma zdravlja", ističu iz Ministarstva.

Izmirenje obaveza iz prethodnog perioda jedan od najvažnijih preduslova za ulazak ovih zdravstvenih ustanova u trezorski sistem, kako se budžeti opština/gradova i republički budžet ne bi dodatno opteretili i time ugrozilo njihovo funkcionisanje. 

Ministar Alen Šeranić je na nedavno održanom sastanku sa predstavnicima Saveza opština i gradova RS, gradonačelnicima i načelnicima 16 gradova i opština, te direktorima domova zdravlja za koje je, u narednom periodu, planirano uvođenje u trezorski sistem poslovanja, obavijestio predstavnike jedinica lokalne samouprave da je Vlada obezbijedila sredstva potrebna za izmirenje obaveza ovih ustanova, kao i druge vidove podrške u cilju pripreme i uvođenja u trezorski sistem.