Kupili su i presu za baliranje papira, kartona, najlona i plastike, pa papirnu i pet ambalažu prodaju preduzećima koji ih recikliraju. Ovu kampanju, čiji je cilj zaštita životne sredine i podizanje svesti građana o značaju reciklaže na viši nivo, podržavaju i građani i ekolozi.

Na Regionalnu sanitarnu deponiju u Bijeljini mesečno se odlaže oko 30.000 tona čvrstog otpada, a u proces reciklaže pošalje se oko 46 tona ili manje od dva odsto. U većini zemlja Evropske unije reciklira se oko 60 odsto komunalnog otpada, a u nekima poput Švedske čak 100 odsto, čime se ostvaruje i značajna ekonomska dobit.

Direktor Akcionarskog društva „Komunalac” Milenko Vićanović kaže da je prošle godine u Semberiji bilo odvojeno oko 30 tona ambalažnog otpada, a da je ove godine planirano čak 1.000 tona.

- Raspišemo tender i isporučujemo ovaj ambalažni otpad firmi koja  bude najpovoljnija. Cene na tržištu se menjaju, ali otprilike tona stakla košta 50, papira 200, a plastika 250 KM. Ekonomska dobit je skromna ali je mnogo važnije sačuvati životnu sredinu - kaže Vićanović.

Dodaje da je ovo preduzeće dobilo iz Fonda za zaštitu životne sredine RS oko 70.000 KM, te da će ova sredstva biti usmerena za kupovinu kontejnera za papir, staklo i plastiku. Iz „Komunalca“ naglašavaju i da, uprkos povećanju cene goriva što je povećalo troškove ovog preduzeća, neće menjati cene odvoza komunalnog otpada.

–  Sada plaćamo deponovanje otpada 34 marke plus PDV po toni, a „Eko-dep” sada traži odobrenje od lokalne uprave za povećanje cene na 55 KM ili pokupljenje od 64 odsto. Ukoliko im to bude odobreno naša rentabilnost će biti dovedena u pitanje, pa strahujemo da ćemo morati i mi poskupiti usluge za razliku tog iznosa - kaže Vićanović.

Ovu akciju podržali su i u JIP „SIM Bijeljina“ koje izdaje „Semberske novine“.

- Kante smo postavili u svaku prostoriju. Urednije nam je, a i raduje nas što znamo da će se taj papir opet iskoristiti za nešto - kaže Verica Zelenović, glavni i odgovorni urednik „Semberskih novina“.

U BiH se trenutno reciklira manje od četiri odsto komunalnog otpada. Cilj je da se ovaj procenat poveća na najmanje 20 odsto, a onda i na više od 50 odsto upozoravaju i ekolozi.

Snežana Jagodić Vujić iz Saveza ekoloških snaga grada Bijeljina kaže da neke države daju i značajne podsticaje, pa se za svaku prikupljenu plastičnu bocu ili kesu plaća određeni iznos te da bi ovakav vid podsticaja trebalo omogućiti i građanima BiH.

– Moramo usvojiti naviku sortiranja komunalnog otpada. Limenke, plastične boce, karton papir, stare gume, mogu se iskoristiti i to se radi u svim razvijenijim zemljama. Nabavka potrebne opreme iziskuje određena sredstva, ali se ona vrlo brzo isplate. Poslednjih godina čak je i hit u svetu pa često možete da vidite brndove sa oznakom „reciklirano”. Kada bismo samo deseti deo ovog otpada reciklirali, naša životna okolina bila bi mnogo zdravija i čišća - kaže Jagodić Vujić.

I u preduzeću „Eko-dep”, koje gazduje regionalnom sanitarnom deponijom, planiraju da osposobe postrojenja za reciklažu. S obzirom da je za ovaj projekat potrebno oko milion maraka, tražiće strateškog partnera.

Nema ekološke svesti

Stanovnici Bijeljine još uvek nemaju razvijenu ekološku svest, a na ovom području kao sekundarne sirovine prikupljaju se železo i guma. Neophodno je organizovati javne tribine i debate, pokrenuti kampanje u lokalnim zajednicama, ali i na nivou države, da bi se edukovali građani o reciklaži i njenom značaju, smatraju u bijeljinskim ekološkim organizacijama.