Za „EuroBlic“ priča da je registrovao Umjetničku radionicu „Zora“ u kojoj planira da dočeka penziju. Sa ponosom ističe da njegovi radovi krase domove širom Zapadne Evrope, Rusije, Amerike i Australije.

Momčilo je prije rata radio kao pravnik u Sarajevu, a onda je u trećoj deceniji života olovku zamjenio dletom. Sa skromnim alatom u početku je pravio muštikle, lule, priveske i ukrasne kutije. Danas u drvetu stvara zahtevne replike slika poput Tajne večere i Seobe Srba za koje mu treba dva do tri mjeseca, kao i crkvene ikonostase. Posebno je vezan za prvi ikonostas, koji je radio u Vojnoj crkvi u Bijeljini.

- Ponosan sam na sve ono što sam uradio svojim rukama. Koliko god bilo teško i zahtjevno, kad se osvrnem vidim koliko se usavršavam i napredujem - kaže ovaj Bijeljinac. Navodi da je pored urođenog dara za bavljenje duborezom neophodna i jaka volja. On kaže da u radionici provede mnogo vremena, i to od ranog jutra do večeri.

- Nastojim da nikoga ne kopiram i da ideje koje imam verno prenesem na drvo i nadmašim samog sebe. Svaki moj rad je unikat, osim kada mi naruče da uradim dva ista. Sve radim ručno i služim se ubodnim pilama i dletima raznih dimenzija i oblika, koje, takođe, pravim sam. Ikone su autentične što se tiče likova, a ornamente i oblik osmišljavam sam ili uz sugestije kupca. Za obradu je najlakša crna lipa, a najlepše je drvo oraha - priča ovaj umjetnik.

Ovaj 54-godišnjak prenosi znanje na sina Mladena (18) koji takođe ima dara. Mladić će nakon srednje škole - smjer saobraćajni tehničar, nastaviti da se školuje. Imaće i zanat pa tako i siguran hljeb u rukama. Ćerka Zorana je diplomirani ekonomista, ali se bavi ikonopisanjem.

Momčilo želi da maštu pretvori u javu i da u umjetničkoj radionici stvori neku autentičnu kompoziciju, koju bi predstavio javnosti na izložbi Udruženja Sveti Luka, čiji je dugogodišnji član. Do tada ispunjava  zahtjeve  mušterija.