Harisa Smajića zatekli smo u trošnoj, memljivoj kući u kojoj živi sa suprugom, dvogodišnjim sinom i punicom. Kaže da se teška srca odlučio zamoliti za pomoć jer drugog izbora za izlazak iz teške situacije u kojoj se trenutno  nalazi zaista nema.

Kuća u kojoj žive  stara je 100 godina zidana  čerpićem čiji su dijelovi počeli da pucaju i otpadaju. Strah nas je i da živimo u toj kući, ali smo prinuđeni jer mi drugog krova nad glavom nemamo. U kući  nemamo ni kupatilo, u jednoj prostoriji ima hamam u kojem se kupamo, a vani se nalazi WC. Nalazimo se u veoma teškoj situaciji, kaže Haris.

Harisova porodica nema nikakvih primanja osim puničine skromne penzije koja nije dovoljna da prehrani cijelu porodicu. Pored svih navedenih uslova u kojima se nalazimo ima još jedan jako važan detalj, a to je da moja supruga i ja imamo jednu vrstu invaliditeta, jer smo oboje slabovidna lica, pa nam je tako teško naći posao koji bismo mogli da obavljamo, tvrdi Haris.On tvrdi da su se obraćali za pomoć bijeljinskom Centru za socijalni rad, ali da su dobili negativan odgovor, tako da je pomoć  izostala. 

Hrana mi je najpotrebnija, jer ništa teže nema nego kad dijete nešto traži, a ti nemaš da mu pružiš, niti mu možeš objasniti...Zato molim sve ljude dobre volje da mi se jave i obiđu nas po mogućnosti i da se uvjere ako treba koliko mi teško živimo, kroz suze govori  Haris čija je jedina želja da nahrani svoje dijete.

Haris živi u Bijeljini na adresi Mitra Trifunovića Uče br. 3

Telefon: +387 66 348 762

Piše: Snežana Milošević