To znači da će do 2050. godine u BiH živeti čak 740.000 ljudi manje, dok će broj osoba starijih od 60 godina biti gotovo udvostručen!

Ove crne prognoze potkrepljuju i zvanične statistike, prema kojima u BiH godišnje umre između 4.000 i 5.000 ljudi više, nego što se rodi beba?!

Prema podacima Agencije za statistiku BiH, za devet meseci prošle godine registrovano je 21.607 novorođenčadi, dok je u istom periodu umrlo 25.410 osoba.

Negativna stopa

Pored ovih nepovoljnih demografskih trendova, poseban problem je i to što bh. građani, u potrazi za boljim životom, masovno beže u druge države. Tako je, prema podacima Unije za održivi povratak, ove prostore samo prošle godine napustilo 68.000 ljudi, koji su uglavnom utočište pronašli u nekoj od zemalja okruženja. Među njima je mnogo i onih koji beže u razvijene evropske države - uglavnom u Francusku i države Skandinavije, ali i u Ameriku. Posebno je zabrinjavajuća činjenica da iz BiH u najvećoj meri beže mlađi ljudi, što znači da, kad je reč o prirodnom priraštaju, u budućnosti možemo da očekujemo još gori skor!

U nedavnom izveštaju UN stoji da svaka majka u BiH u proseku rodi 1,3, za razliku od 1953. godine, kada je to bilo petoro dece! U lošijoj smo poziciji i u poređenju sa državama okruženja, što potvrđuju statistike prema kojima se u BiH na 1.000 stanovnika u proseku godišnje rodi osam, u Srbiji 9,2, a u Hrvatskoj 9,4 beba, dok prosek u EU iznosi desetoro rođene dece.

Demografi naglašavaju da je situacija u pogledu prirodnog priraštaja u Srpskoj, odnosno BiH, izuzetno kritična, te da još od 2002. godine beležimo negativnu stopu.

- Problem je što iz godine u godinu beležimo pad nataliteta, dok se životni vek produžuje. To lančano dovodi do manjeg broja učenika, kao i radno sposobnog stanovništva. Tačnije, sve više se povećava udio starije populacije u ukupnom broju stanovnika - kaže za Press demograf profesor Stevo Pašalić.

Prema njegovim rečima, ovakav trend dovešće do izumiranja seoskih naselja, od kojih su neka već u potpunosti opustošila.

- Pored toga, problem je što ljudi, u potrazi za boljim životom, masovno odlaze sa ovih prostora. Posebno je negativno to što nas napušta obrazovani kadar, što bi se moglo zaustaviti obezbeđivanjem posla i rešavanjem stambenog pitanja za njih. S druge strane, neke od mera za podsticanje rađanja su direktna materijalna davanja, gde bi roditelji za svako rođeno dete dobijali jednokratnu novčanu naknadu. Takođe, neophodna nam je i populaciona edukacija, odnosno jačanje svesti o neophodnosti rađanja - naglašava dr Pašalić.

Više razvoda

A da smo u ovom pogledu prilično neosvešćeni, svedoče podaci prema kojima je u BiH lani sklopljeno 13.570 brakova, što je manje za 2,9 odsto u odnosu na godinu pre, dok je broj razvoda porastao za skoro četiri odsto.

U BiH je sve izraženiji i problem odgađanja stupanja u brak, tako da prosečna starost mladoženje iznosi oko 29, a neveste oko 26 godina.

Građane, međutim, ne interesuju statistike, nego kako da prežive, zbog čega se mnogi i ne odlučuju na stvaranje potomstva.

- Lako je govoriti da decu treba rađati, ali treba ih i hraniti, oblačiti, školovati, obezbediti im krov nad glavom! Imam 38 godina i devojku s kojom sam pet godina. Još ne razmišljamo o braku, a kamoli o deci, jer radim samo ja, za platu od 600 KM - kaže Goran V. iz Banjaluke.