Incko je na funkciji visokog predstavnika sedam godina i sa najdužim je stažom od svih njegovih prethodnika. Visokog predstavnika u BiH predlaže Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira, a imenovanje potvrđuje Savet bezbednosti UN. Mandat visokog predstavnika nije vremenski ograničen.

Činjenica da se o njegovom nasledniku više ne raspravlja u međunarodnim krugovima, poznavaoce prilika navodi na zaključak da bi upravo Valentin Incko mogao da bude poslednji visoki predstavnik u BiH.

- Niko u međunarodnim krugovima ne spominje eventualnog Inckovog naslednika. Međutim, malo ko spominje i OHR i uglavnom je doživljavaju kao instituciju koja je na kraju svog postojanja, iako još nije jasan način kada će i kako završiti svoju misiju. Iskreno se nadam da je Valentin Incko poslednji visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH - kaže za „EuroBlic“ ministar inostranih poslova BiH Igor Crnadak.

Istovremeno, profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci Miloš Šolaja kaže da oko međunarodnog prisustva u BiH i dalje ima dosta nejasnoća.

- Jedna od njih je šta je to kancelarija visokog predstavnika. Ona se ovde doživljava kao međunarodna organizacija, a u Dejtonskom sporazumu stoji samo pojam visoki predstavnik, koji može da ima neki svoj tim za podršku. U svakom slučaju, Kancelarija visokog predstavnika drži se zubima za vazduh, jer visoki predstavnik više nema moć kakvu je imao u početku, kada je imao iza sebe i jaku oružanu i policijsku silu. Međutim, teško je očekivati da će se ubrzo ugasiti zbog podeljenosti unutar PIK - smatra Šolaja.

On podseća na ranije spekulacije da bi kancelarija visokog predstavnika mogla da bude izmeštena u Beč ili u UN, a da li će se to desiti, kaže Šolaja, ostaje da se vidi.

- Taj balans snaga između država koje su zainteresovane za strateško prisustvo u regionu uticaće i na to da se OHR u BiH zadrži. Biće to status kvo za duže vreme - zaključuje Šolaja.