Direkcija za makroekonomsku analizu BiH izradila je, na inicijativu Savjeta ministara BiH i na osnovu zvaničnih statističkih podataka, analizu kretanja ekonomskih trendova, uzimajući pri tome u obzir međunarodne faktore koji utiču na ekonomski razvoj zemlje. Posebno poglavlje analize posvećeno je privrednom rastu, a analitičari smatraju da će ekonomski rast BiH ove godine dostići 3,2 odsto. Za narednu godinu projektovana je blaga privredna ekspanzija pa bi stopa privrednog rasta mogla iznositi 3,5 odsto. Oporavak bi mogao biti stabilizovan u 2018. i 2019. godini, jer se očekuje da će privreda uhvatiti zamajac i ostvariti stope privrednog rasta od 3,7, odnosno 3,8 odsto.

- Jačanje domaće tražnje i neutralan doprinos spoljnotrgovinskog bilansa bi trebalo da ojačaju privredni rast. Povoljnije poslovno okruženje bi, osim povećanja izvoza i zaposlenosti, trebalo da osnaži privatne investicije, za koje je predviđen skroman rast - navedeno je u analizi.

Intenziviranje javnih radova sa stopom od 11 do 12 odsto će uglavnom biti finansirano povoljnim spoljnim zaduživanjem, dok bi javna potrošnja, kao rezultat postepene konsolidacije javnih finansija, trebalo da ima skroman rast od 1,2 odsto u ovoj i 1,5 odsto u narednoj godini.

- Rast izvoza i investicija će imati za posljedicu realni rast plata i rast broja zaposlenih, što bi trebalo da ojača raspoloživi dohodak stanovništva, uprkos blagom negativnom trendu njegovog dijela koji pristiže u vidu doznaka iz inostranstva - navedeno je u analizi.

Član Udruženja ekonomista SWOT - RS Aleksandar Ljuboja smatra da su sve dugoročne prognoze rasta bruto domaćeg proizvoda prilično nezahvalne, jer na ekonomiju svake zemlje utiču brojni spoljni faktori koje niko ne može predvidjeti i preduprijediti.

- Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije nije mogao niko ni naslutiti prije dvije godine pa tako sve ranije analize ovim potezom padaju u vodu jer će se "bregzit" odraziti na veliki broj ekonomija - kaže Ljuboja.

On smatra da ovi podaci zapravo pokazuju nemoć domaće privrede.

- Pozitivno je što je prognoziran rast, ali za značajniji ekonomski oporavak su nam potrebne dvocifrene stope privrednog rasta. Značajniji oporavak moguć je samo uz jači rast industrijske proizvodnje i izvoza - kaže Ljuboja.

Dostupni podaci o bruto domaćem proizvodu pokazuju da je ekonomska aktivnost lani bila za oko tri odsto veća u odnosu na 2014. godinu. Na privredni rast u 2015. najveći uticaj su imali snažan bazni efekat poplava iz 2014. godine, spoljno okruženje i pad potrošačkih cijena.