Kada je u pitanju Republika Srpska, u 2022. godini 68 firmi otišlo je u stečaj, dok je istovremeno broj privrednika koji su se odlučili za likvidaciju bio 21. Ipak, ovi podaci, upoređujući ih sa 2020. i 2021. godinom, djelimično su zadovoljavajući, jer je evidentno manji broj onih koji se odlučuju ugasiti svoj posao.

 

Prema podacima Agencije za posredničke, informatičke i finansijske poslove RS (APIF), koji su dostavljeni "Nezavisnim novinama", unazad tri godine 272 firme završile su u stečaju, a 150 preduzetnika zatražilo je postupak likvidacije.

 

"U stečaju su u 2021. godini završila 124 poslovna subjekta, a u 2020. taj broj je 80. Sa druge strane, kada su u pitanju likvidacije, taj broj se u periodu 2020-2022. godina kretao redom 91, 38, 21", saopštili su iz APIF-a. 

 

Predstavnici privredne zajednice kažu da su nagomilani dugovi zbog kojih ne postoji finansijska korist ključni razlog zbog kojeg poslovni subjekti idu u bankrot.

 

"Možda je i dobro da ranije odluče da svoju firmu, ako već dalje ne mogu poslovati, po zakonskoj proceduri stave u proces stečaja ili likvidacije. Bolje i taj način nego da se gomilaju gubici, da se gube tržišta. Pravilo i iz bivših državnih tržišta je bilo ako se već ode u stečaj, da to neminovno bude i likvidacija", poručuje za "Nezavisne novine" Pero Ćorić, predsjednik Privredne komore RS.

 

On, međutim, naglašava da se uvijek treba razmišljati kako pokretanje stečaja ne znači direktan kraj preduzeća, već njegovu reorganizaciju koja će omogućiti ozdravljenje firme u bilo kom drugom obliku.

 

"Ako stečaj pokrene produzeće u smislu zbog koga je ta institucija ustanovljena i ako to ide ka reorganizaciji, onda je vjerovatno i svijest o samom stečaju povećana", rekao je Ćorić.

 

Iz Unije udruženja poslodavaca (UUP) RS navode za "Nezavisne novine" da su privrednici koji su odluče na stečaj ili likvidaciju uglavnom oni koji još nisu razvili sve neophodne vještine upravljanja.

 

"Možemo reći da se firme koje su razvijenije i imaju jaču poslovnu tradiciju lakše mogu nositi s nedaćama", smatra Saša Aćić, direktor UUP.

 

On dodaje da su podaci APIF-a za 2022. godinu zadovoljavajući, posebno ako se u obzir uzme koliko je nepredvidiva i teška globalna ekonomska situacija, te da je ekonomija Srpske pokazala određenu elastičnost, a da cilj kompletnog poslovanja treba da bude i održavanje razvoja najjačih kompanija.

 

Slični statistički pokazatelji su i u FBiH. U odgovoru na naš upit, Finansijsko-informatička agencija (FIA) saopštila je da je u 2022. godini u stečajnom procesu 171 privredni subjekat.

 

"Kada je u pitanju otvaranje stečaja, tu se radi o 35 poslovnih subjekta, dok je stečaj zatvoren za njih 34. Po obrascu otvaranje/zaključenje stečaja evidentirano je u osam subjekata, dok je u slučaju izmijenjeni stečaj u procesu registrovana jedna firma", kazali su iz FIA.

 

I kada se radi o likvidacionom postupku, brojke nisu zanemarive, a prema finansijskim izvještajima, u procesu likvidacije trenutno je 60 poslovnih subjekata.

 

"Likvidacioni postupak otvorilo je 56 privrednika, a likvidacija je zatvorena kod 104 poslovna subjekta", naveli su iz FIA za "Nezavisne novine".

 

Prema istim izvještajima, privrednici iz FBiH takođe su imali tešku 2021. i 2020. godinu. Zbirno gledano, skoro 100 firmi otvorilo je stečaj u tom periodu, gotovo 300 već je bilo u stečajnom procesu, a više od 230 otvorilo je postupak likvidacije.

 

Ekonomista Zoran Pavlović smatra da ministarstva privrede u BiH ne vode dovoljno računa o uslovima poslovanja firmi, posebno zbog teške situacije u Ukrajini i činjenice da je većina našeg izvoza okrenuta osim CEFTA i prema EU.

 

"Kada ostanete bez posla, imate samo dvije opcije. Jedna je da pokušate da preživite time što ćete praktično pokušati da privremeno otpustite radnike, a onda kada vidite da se to ne može obnoviti jer ste ostali bez ljudi, što je drugi veliki problem koji imamo u BiH, onda zatvarate biznis. Jer činjenica je da firma, i ako ne radi, pravi troškove, a samim tim i dugovanja", pojašnjava Pavlović.

 

On kaže i da je pravna regulativa u BiH veoma stroga i da ne dopušta da neko pokušava da preživi tako što jedno vrijeme neće plaćati obaveze državi i da su i zbog takve poreske politike privrednici primorani staviti ključ u bravu.