Ukupni prihodi banaka za devet mjeseci 2015. godine iznosili su 367 miliona KM, a u njihovoj strukturi najznačajniji su upravo prihodi od kamata i slični prihodi koji su u ovom periodu iznosili 247,7 miliona KM i činili su 67 odsto ukupnih prihoda banaka. Ovi prihodi su smanjeni za šest odsto u odnosu na isti period 2014. godine.

Samo od prihoda po kamatama na kredite banke su u prva tri kvartala ostvarile prihode od 223,5 miliona maraka.

S druge strane, ukupni rashodi banaka u istom periodu iznosili su 311,2 miliona maraka, od čega su rashodi po kamatama i slični rashodi iznosili 91,6 miliona maraka.

„Ovi rashodi u ukupnim rashodima banaka na kraju septembra 2015. godine učestvovali su sa 30 odsto i imali su stopu pada od 12 odsto u odnosu na isti period 2014. godine usljed smanjenja kamatnih stopa na depozite“, navedeno je u izvještaju Agencije za bankarstvo RS.

Direktor Eknomskog instituta Banjaluka Vojin Mijatović kaže da u RS kamatne stope jesu više u odnosu na EU, ali da njihovu visinu diktiraju ukupni tržišni uslovi kao i poslovni ambijent.

„Istina je da su prosječne kamate na našem tržištu više u odnosu na prosjek u EU, međutim, moramo sagledati koji uslovi diktiraju ovaj nivo kamatne stope na tržištu Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Prvo pitanje koje se nameće jesu izvori koje naše banke koriste, tačnije cijena kapitala istih izvora koji se koriste za finansiranje privrede i stanovništva“, kazao je Mijatović.

On je istakao da je u posljednjoj deceniji, bez obzira na nizak rast, došlo do proširenja privrednih kapaciteta i porasta potrošnje stanovništva što je doprinijelo ekspanziji finansijskog sektora u smislu obima, te su kamate, koje su u startu bile veoma visoke u odnosu na prosjek EU, bile obrazložene visokim rizikom, kao i manjkavostima u pravnom okviru za naplatu potraživanja. Istakao je da u tom periodu stanovništvo, ali i preduzeća nisu mogli birati ništa drugo u odnosu na ono što je bilo ponuđeno na finansijskom tržištu, te je visok nivo kamata postao prihvatljiva stavka za sve.

„Danas kada imamo značajno drugačiju situaciju, te daleko veću konkurenciju unutar samog finansijskog sektora, a uz uvažavanje efekata već sada konstantne krize, realno je očekivati smanjenje kamatnih stopa“, naglasio je Mijatović.

Međutim, on naglašava da je vrlo bitna i uloga države u smislu poboljšanja poslovnog ambijenta čime vrlo direktno može uticati na smanjenje kamatnih stopa.

„Nažalost, u proteklom periodu se ne možemo pohvaliti tim poboljšanjima, tako da nismo mogli očekivati ni njihov uticaj na eventualno smanjenje kamatnih stopa“, rekao je Mijatović.

Dodao je da je veoma bitna i sama struktura plasmana banaka u RS, naglašavajući da je u prethodnoj godini veći deo novih kredita iskorišćen za refinansiranje postojećih, što je još jedan uzrok visokog nivoa kamatnih stopa.

„Visina kamatnih stopa na svakom tržištu veoma jasno pokazuje i nivo privredne aktivnosti, i upravo zato smatram da ovo nije problem samo banaka već svih učesnika na tržištu, a prvenstveno države koja kroz široku lepezu stimulativnih aktivnosti može uticati na povećanje privredne aktivnosti, a samim tim i na nivelisanje visine kamatnih stopa na tržištu“, zaključio je Mijatović.