ECB je kamatne stope podigao osmi put zaredom i trenutno je na četiri odsto, a  samo u posljednjih godinu dana ona je porasla za čak 3,75 odsto.

 

Referentna kamatna stopa sada je najviša od 2008. godine kada je bila finansijska kriza.

 

Kamatna stopa na depozite podignuta je na 3,5 odsto, što je najviše u posljednje 22 godine. 

 

"Nastavak trenda rasta kamatnih stopa u eurozoni će vjerovatno imati određene efekte i u BiH ali bi oni trebali ostati minimalni kao i do sada, a kamatne stope na našem tržištu bi trebale ostati mnogo niže. Uslovi na domaćem tržištu su znatno drugačiji nego u eurozoni, banke su hiperlikvidne i raspolažu sa mnogo više sredstava domaćeg porijekla nego što ih mogu plasirati prema trenutnoj tražnji i nemaju nikakve potrebe za zaduživanjem izvan BiH, gdje bi morali plaćati više kamatne stope", rekao je za "Nezavisne novine" Igor Gavran, ekonomski analitičar. 

 

Inače, ECB već duže od godinu dana kamatne stope diže radi smanjenja inflacije i prema predviđanjima ECB-a, inflacija u evrozoni bi u 2023. godini trebalo da bude 5,4 odsto.

 

Godinu kasnije, odnosno u 2024. godini inflacija bi trebalo da padne na tri odsto i u 2025. godini na 2,2 odsto, što je malo više od cilja koji je proklamovao ECB o inflaciji od dva odsto. 

 

U Bosni i Hercegovini još jedna stvar ne ide u prilog podizanju kamatnih stopa, a to su mjere regulatora, odnosno entitetskih agencija za bankarstvo, koje obeshrabruju veće stope, ali je i činjenica da same banke nemaju motivaciju da povećavaju kamate. 

 

"Povećanjem kamata samo bi privremeno povećale ionako visoke prihode i dobit, ali dugoročno bi veliki broj aktuelnih klijenata mogao prestati sa otplatama, a tražnja za kreditima dodatno bi pala", istakao je Gavran. 

 

I u Udruženju banaka Bosne i Hercegovine za "Nezavisne novine" su rekli da podizanje kamata od strane ECB-a ne bi trebalo da utiče na BiH i značajnije mijenja poslovnu politiku banaka. 

 

"Potražnja za kreditima je ekstremno mala, a konkurencija je velika. S pozicije depozita takođe nema razloga za promjene i jasno je da sve dok banke imaju 'višak likvidnosti', nemaju interesa podizati kamate na štednju", rekao je za "Nezavisne novine" Berislav Kutle, direktor Udruženja banaka Bosne i Hercegovine. 

 

Osim što je podigla kamatne stope, Evropska centralna banka dala je procjenu i o rastu ekonomije, pa tako u ovoj godini predviđaju rast od svega 0,9 odsto, u 2024. od 1,5 odsto, a u 2025. godini od 1,6 odsto. 

 

"Dizanje kamata bilo bi jako negativno po privredu jer bi postojeća zaduženja postala teža, a sredstva za nova investiranja nedostupna. Građani koji su se zaduživali za osnovne potrebe takođe bi došli u težu situaciju. Ni efekat na inflaciju ne bi bio pozitivan, naprotiv, oni koji i danas drže cijene na nerealno visokom nivou i ostvare ekstraprofit dobili bi novi izgovor za još veća poskupljenja zbog skupljih izvora finansiranja", zaključio je Gavran.