BiH
08.05.2023.
18:23
Banke prelikvidne: Povisili kamate na kredite, ali ne i na štednju
Izvor: srpskainfo.com
0
Podijeli
Nekim građanima u BiH je kamata unazad nekoliko mjeseci povećana i do 100 odsto na kredit zbog rasta EURIBOR-a zbog čega proživljavaju udare na kućne budžete.
Rast kamatnih stopa na dugoročne kredite, uglavnom stambene, evidentan je od prošle godine, a značajniji rast je od početka ove godine.
Srpskainfo je već pisala o slučaju u kojem je jednom Banjalučaninu za stambeni kredit povećana rata za 120 KM od 1. januara. Ugovorena rata kredita prije pet i po godina mu je bila 501 KM. Nakon prvog usklađivanja sa EURIBOR-om, rata od avgusta prošle godine je povećana za 12 KM, a od 1. januara je dobio otplatni plan po kojem rata iznosi 639 KM.
Zbog straha od daljeg rasta kamate na kredit koji je vezan za EURIBOR, sa bankom je dogovorio fiksnu kamatnu stopu. Smanjio je period otplate, ali mu je rata sada 700 KM!
Međutim, banke u Bosni i Hercegovini koje su klijentima povećale kamate na kredite, uopšte ne povećavaju kamate na depozite i štednju. Kamata na štednju gotovo da i ne postoji.
Objašnjenje je u tome da su banke prelikvidne, da imaju mnogo više para iznad obaveznih rezervi kod Centralne banke i da im novac ne treba. Zašto onda nisu ravnomjernije podijelile teret krize sa građanima? Da li su baš na svu ovu inflaciju morali dodatno da naprave finansijski udar na građene?
– Sa ove pozicije ne mogu da odgovorim na to pitanje. Da sam ekonomski analitičar, dao bih vam odgovor. Ovako, banke rade ono što moraju – kaže za Srpskainfo Berisalv Kutle, direktor Udruženja banaka BiH.
Kutle je doskoro bio direktor jedne banke u BiH.
– Otprilike, za koliko se povećao EURIBOR, za toliko bi trebalo da se poveća kamata na depozite. Kod nas se to nije desilo, jer naše banke, uslovno rečeno, imaju previše depozita i nemaju potrebe povećavati kamatu dok imaju više depozita. To što nije u skladu sa inflatornim kretanjima, pa svaka banka ima svoju politiku i radi ono što bi mogla i trebala kako bi bila sigurnija i imala veću profitabilnost – ističe Kutle.
– Otprilike, za koliko se povećao EURIBOR, za toliko bi trebalo da se poveća kamata na depozite. Kod nas se to nije desilo, jer naše banke, uslovno rečeno, imaju previše depozita i nemaju potrebe povećavati kamatu dok imaju više depozita. To što nije u skladu sa inflatornim kretanjima, pa svaka banka ima svoju politiku i radi ono što bi mogla i trebala kako bi bila sigurnija i imala veću profitabilnost – ističe Kutle.
To je, kako kaže, stvar ponude i potražnje. S druge strane, banke, po njegovim riječima, imaju mogućnost povećanja kamata na kredite jer je najveći broj kredita sa promenjivom stopom, vezan za EURIBOR koji sada raste.
– Čim se povećava EURIBOR, banka ima pravnu mogućnost da diže kamatne stope, a to ne znači da treba i mora. Sve zavisi od tržišta – kaže Kutle.
Marko Đogo, dekan Ekonomskog fakulteta Pale, za Srpskainfo kaže da bankari imaju jednu vrstu monopola zbog izrazito nerazvijenog finansijskog tržišta na kojem se praktično bira između štednje ili nekretnine.
– A cijena nekretnina prošle godine je porasla 60 odsto, što znači da u ovom trenutku kupovati nekretnine nije tako privlačna investicija, iako od septembra lani cijene stagniraju, čak su i malo pale. Ali, generalno danas kupovati nekrentne u RS je poprilično skupo. Banke skoro da imaju monopol da građani moraju kod njih da drže novac. To je jedna strana medalje – ističe Đogo.
Drugo, po njegovim riječima, bankari ne znaju šta će sa novcem.
– Posluju izuzetno konzervativno što je s jedne strane dobro, mala je vjerovatnoća da će se naći u nekom dubljem problemu osim kad se umješa neka politika. Generalno, imamo zdrav bankarski sistem, ne izlažu se riziku, to dovodi do toga da imaju ogromne viškove likvidnih sredstava, na koje im CBBIH iz svojih razloga daje negativne stope, a banke nemaju nikakav motiv da povećaju kamatnu stopu na štednju – navodi Đogo.
Smatra da je logično pitanje zašto banke povećavaju kamate na kredite u situaciji kada imaju toliko viška novca, ali navodi da banke nisu baš ni povećale kamate u onom procentu koliko je porastao EURIBOR.
– Imamo rast EURIBOR-a sa 0,4 na pet odsto, što bi značilo da su banke trebalo da povećaju za 4,5 odsto kamate, ali to nijedna banka to nije tako uradila, ni više od dva odsto – precizira Đogo.
On navodi da sada banke nude građanima da prepakuju kredit sa fiksnom kamatnom stopom, što je, po njegovom mišljenju, više marketinški trik.
– Nude fiksne kamatne stope koje su više nego što su bile ranije. To je trik, koriste strah ljudi od rasta stopa – ističe Đogo.
On ipak zaključuje da se banke u BiH vrlo racionalno i odgovorno ponašaju, ne tjeraju mak na konac da maksimalno povećavaju kamatne stope, te da nemaju nikakvu potrebu da povećaju kamate na štednju.