Naime, za vrijeme rata u ovim krajevima je bilo dosta vojnika koji su očigledno mnogo voljeli marihuanu, pa su smislili način kako da se dugoročno snabdeju ovom kontraverznom biljkom. Oni su zamolili baku Bejzu da im zaliva "paradajz" koji su posadili na dijelu zemlje oko arteljeriskih položaja.

Naravno, u pitanju je bila kanabis sativa koju je baka brižno gajila, ali i pušila navodno ne znajući da je riječ o biljci koja zvanično važi za narkotik.

"Ja sam zalivala. Posle je došla milicija i sve počupala i zapalila. Ostalo je nešto malo na brdu..." objašnjava Bejza koja ni tada nije shvatila da gaji vrstu narkotika.

"Tako je to bilo. Ne bih ja to uživala da sam znala da je droga. Nismo znali, drugo je vreme bilo", kaže baka koja ne krije da se lepo provodila sa vojnicima dok su pušili džointe, ali i da je najpre obezbjeđivala zalihe za sebe, pa tek onda nosila vojnicima.

"Ja sam našla sebi, pa i njima odnesem. Oni su pušili i pitali me da im se pridružim. Meni nije toliko naškodilo... Bilo je lepo, ali ko je znao šta je u pitanju" ispričala je Bejza i dodala da joj je to vrijeme u lijepom sjećanju.

"Proletelo je... Samo smo se smejali i pevali. Eto tako je bilo. Dobro sam ostala u pameti... 10 godina je to bilo, pevala sam, smejala se i igrala s njima, sve isto kao i oni. Dobro sam ostala živa....", ispričala je Bejza.