Dražan, o čijim smo mukama s lečenjem nakon transplantacije bubrega, ali i posledicama vodene stihije koja ih je pogodila u maju, a onda i u avgustu prošle godine, pisali, ostao je bez teksta kada su mu dostavljači s Pressovom donacijom zakucali na vrata pre prvih gostiju na slavskom ručku.

Kako im je u poplavi stradao stari frižider, Andrići drugi nisu imali. Dražan kaže da ne zna kako bi opisao koliko ga je obradovala donacija aparata koji im je u ovom trenutku najpotrebniji.

Ispunjena želja

- Ne mogu da vam opišem koliko sam vam zahvalan zbog donacije. Frižider nam se pokvario i nismo imali drugi, niti smo imali novca za kupovinu. Ovo je zaista kao blagoslov s neba. Srce mi je puno od sreće što ste nas se setili i pomogli nam da savladamo muke koje su nas snašle. Frižider nismo imali, a slava nam osvanula, nismo imali gde ni da stavimo hranu. Hvala vam na velikoj pomoći, nećemo vam je nikada zaboraviti - oduševljen je Dražan.

Donacija Pressa Andrićima je stigla u okviru humanitarne akcije kojom želimo da pomognemo svim građanima kako bi što pre prevladali posledice katastrofalnih poplava koje su nas zadesile u maju i avgustu prošle godine.

Andriće smo ranije pitali šta je to što im je najpotrebnije u ovom trenutku i oni su se izjasnili da je to frižider, pa se Press pobrinuo da im želja bude ispunjena i porodični frižider dovoljan za šestočlanu porodicu našao se na njihovom pragu.

- Ovo je najlepši poklon koji ste mogli da nam date. Hvala vam stotinu puta - kaže Dražan.

Gladni na spavanje

O Dražanu kome je pre nešto više od godinu dana transplantiran bubreg koji mu je donirao njegov otac i problemima u kojima su se našli nakon poplava, Press je pisao u septembru prošle godine.

Nezaposleni Dražan, koji sa suprugom Zoranom, njihovo dvoje dece i svojim roditeljima živi od 300 maraka očeve penzije u kući samo desetak metara od bujičnog potoka, bez krova i sa trulom stolarijom, operisan je pre godinu dana.

Od tada do danas, dva do četiri puta mesečno mora putovati do 250 kilometara udaljene Banjaluke i to autobusom te plaćati prenoćište, a da nikada unapred ne zna da li će moći sakupiti novac za putne troškove.

- Teško mi je što nemam nikakvu pomoć, a otkako sam se razbolio, ne mogu da radim. Ranije sam išao u inostranstvo, radio sve što sam mogao da prehranim porodicu. Sad jedino što mogu jeste da čuvam zdravlje. Prinuđen sam nekad da idem od vrata do vrata i sakupljam novac da bih otišao do Banjaluke na pregled. U suštini, ne bih smeo da putujem autobusom, jer me i manja viroza može ubiti. Verujte, dešava se da legnemo u krevet gladni, jer nemamo šta da jedemo - priča Dražan.

Nakon druge poplave krajem avgusta, Andrićima je olujni vetar odneo improvizovani krov na kući, pa danas takoreći spavaju ispod najlona koji prilikom svakog pljuska prokišnjava. Od vode su im propali podovi, a buđ i vlaga šire se prostorijama u kojima su prinuđeni da žive.