Američka vojska je iskopala kamp u 1959. godini blizu obale Grenlanda, koji je tada bio okrug Danske.

Kamp se napajao iz prvog mobilnog nuklearnog generatora, imao je oko tri kilometara dugu mrežu tunela, smeštenih duboko ispod leda, kao i bolnicu, laboratoriju, prodavnice, kapelu, bioskop i smeštaj za čak 200 vojnika.

Naučnici u kampu su bušili led i uzorke koristili za proučavanje klime na zemlji.

Međutim, mnogi smatraju da je ovaj kamp služio kao pokriće za nešto drugo, projekat toliko veliki i tajnovit, da ni danska vlada nije bila obaveštena o njegovom postojanju.

- Mislili su da nikad neće biti otkriven. Tada, u 1960-im, nisu ni postojale nazanke o opasnosti globalnog zagrevanja i povećanju temperatura. Međutim, klima se vremenom promenila - kaže naučnik Vilijam Glen, inače stručnjak za klimu i glečere.

Projekat "Ledeni crv", koji je prezentovan šezdesetih godina, imao je cilj da uz pomoć kampa testira izvodljivost lansiranja ispod leda, dovoljno da mogu da se lansiraju nuklearne rakete do Sovjetskog saveza.

Na vrhuncu Hladnog rata, američka vojska je bez obzira na takvo stanje, odlučila da izgradi podzemni produžetak kampa.

Sistem novih tunela bio bi veličine tri Danske i trebalo je da primi oko 600 balističkih raketa. Na kraju su inženjeri shvatili da "Crv" neće funkcionisati, da se led konstantno kreće i da je nestabilan i da tuneli mogu u nekom trenutku i da se uruše.

Od 1964. godine kamp je korišćen samo povremeno, a tri godine kasnije je u potpunosti napušten.

Generatori su odneti, ostala je samo prazna konstrukcija i otpad.

Klimatkse promene danas dovode do topljenja leda, zbog povećanih temperatura. Ovo proleća i leta zabeležene su rekordne temperature, a inače između 2003. i 2010. godine veliki deo leda se duplo brže topio nego tokom celog 20. veka. Ove godine je led krenuo sa otapanjem čak mesec dana ranije.

Naučnici su proučavali vojna dokumenta američke vojske kako bi saznali koliko je duboko kamp "sahranje", procenjujući da u njemu postoji oko 200.000 litara dizel goriva, slične količine otpadnih voda i nepoznate količine radioaktivne zagađene tečnosti.

Uz pomoć klimatskih predviđanja pokušali su da otkriju za koliko godina će ovaj kamp da bude otkriven. Njihova procena je da će se led sve više smanjivati, i da će do 2090. godine izloženost kampa biti gotovo sigurna. Međutim, moglo bi da se desi i pre ukoliko se još više ubrzaju klimatkse promene.

U izveštaju naučnika i istraživača se navodi da će kad se desi to otkrivanje glavno pitanje biti ko je odgovoran i da otpad može da postane izvor napetosti između SAD, Grenlanda i Danske.

Danska je dozvolila izgradnju kampa, ali nije jasno da li je imala potpuni uvid u to šta se tamo dešavalo i koliki je otpad ostavljen. A da bi stvar mogla da bude još komplikovnaija, Grenland od 1979. godine ima lokalnu autonomiju.

Grenlandski ministar spoljnih poslova, kaže da je zabrinut zbog budućnosti kampa i da mora da se uspostavi odgovornost. Pentagon je izjavio da je svestan postojanja klimatksih promena i rizika koje one donose na Grenladnu i dodaje kako će američka vlada da sarađuje sa danskom vladom i sa vlastima Grenlanda kako bi se rešilo pitanje koje se tiče zajedničke bezbednosti.