Odsustvo Hoakina Garsije s posla primećeno je tek kada je dobio pravo da dobije nagradu za dug radni vek.

Taj šezdesetdevetogodišnjak, čiji je posao bio da nadgleda izgradnju fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, nedavno je penzionisan. 

On je demantovao optužbe navodeći da je žrtva maltretiranja. Sud je presudio u korist vlasti i naložio mu da plati kaznu. 

Godišnja plata gospodina Garsie iznosila je 37.000 evra pre oporezivanja, a bio je zaposlen u kompaniji kojom upravljaju lokalne vlasti u jugozapadnom gradu Kadiz. 

Njegova kazna je ekvivalentna jednogodišnjoj zaradi nakon oporezivanja I to je najveći iznos koji je kompanija mogla legalno da povrati. 

Na sudu se saznalo i da ga šef kompanije u kojoj je Garsija bio zaposlen nije video godinama iako mu je kancelarija bila nasuprot njegovoj. 

Kompanija je mislila da je Garsija pod nadzorom lokalnih vlasti i obrnuto. 

Zamenik gradonačelnika primetio je njegov izostanak kada je trebalo da bude nagrađen plaketom za 20 godina službe. 

Gospodin Garsia kaže da su ga maltretirali zbog političkog angažmana njegove porodice i da je zbog toga sklonjen u farbiku vode. 

Ljudi bliski njemu kazali su španskom listu El Mundo da nisu želeli da ga prijave jer je imao porodicu i pribojavali su se da u njegovim godinama ne bi našao drugi posao. 

Rekli su da je svaki dan išao u kancelariju, iako ne puno radno vreme, i da je bio posvećen čitanju filozofske literature.