Šekspirovi soneti su posvećeni muškarcu

Ova glasina svojevremeno je uspela da digne veliku prašinu. Naime, prema relima profesorke sa Univerziteta u Džordžtaunu Leni Orlin, Šekspir je sonete pisao i za muškarce i za žene, piše National Geographic.

„Šekspirov veliki talenat se između ostalog ogledao i u tome što je umeo svojom maštom da oživi različite likove, što je radio i u svojim sonetima“, objašnjava Orlinova koja dodaje da soneti nisu ljubavna pisma koje je neko pronašao na tavanu već pesme koje je on objavljivao. Neki elementi ukazuju da se neke pesme baziraju na njegovom ličnom životu, ali nije utvrđeno da je Šekspir crpeo ideje pišući pesme isključivo iz svog privatnog života.

„Šekspir je voleo ponekad da upućuje pesme mladim muškarcima, a nekad mladim ženama. No, iako je teško ustanoviti ko su ti ljudi kojima se Šekspir obraćao, nema razloga da se veruje da su oni zaista i postojali“, kaže Orlin. 

Šekspir je mrzeo svoju ženu En Hatavej

U 19. veku bilo je uvreženo mišljenje da je Šekspir mrzeo svoju ženu, a razlog leži u njegovom testamentu u kojem je En pomenuta smo jednom i to ne imenom na navodno pogrdan način. 

Naime, Šekspir je svojoj supruzi ostavio kako piše u testamentu „second best bed“ (aludira na prevaru i neskladan bračni život) što su mnogi savremenici protumačili kao akt mržnje. Prema tumačenju profesorke Orlin, taj izraz je bio uobičajen za to doba i dosta se koristio u pisanju testamenata. Profesorka objašnjava da je ova fraza nije pogrdna, i da je to verovatno značilo da je taj komad nameštaja bio od posebnog značaja za nju.

Pobornici teorije da je Šekspir mrzeo En, dodaju da je to ujedno i jedina stvar koju je Šekspir njoj ostavio, ali Orlinova dodaje:

„En je po zakonu imala pravo na trećinu njegovog imetka, koji je i dobila posle Šekspirove smrti, te je bila vrlo dobro zbrinuta, što je pisac i znao.“

Šekspir je bio neobrazovan

Iako je pohađao školu u rodnom Stratfordu na Ejvonu koju su pohađali svi dečaci, čiji su očevi buli ugledni trgovci u gradu, Šekspir nije kasnije nastavio školovanje. Međutim, Orlinova kaže da to nikako ne znači da on nije dobio klasično obrazovanje.

„U to doba čak je i osnovno obrazovanje bilo na latinskom i baziralo se na vrlo strogim pravilima.“

Sigurno se pitate zbog čega onda postoje glasine o tome kako jedan od najistaknutijih i najuticajnijih pisaca nije bio obrazovan? 

Uvek će postojati oni koji će zastupati teoriju da neko ko je rođen u provinciji kao što je to Šekspir nikako ne može biti autor svih tih značajnih i priznatih literarnih dela.

Šekspir nije autor svojih dela

„Sve do 19. veka nije postojala sumnja da je Šekspir autor svih svojih pisanih dela, kada je Amerikanka po imenu Delia Bakon rešila da lansira drugu teoriju“, objašnjava Orlinova koja dodaje da je ona razglasila da je ser Frensis Bekon, engleski filozof, pravnik i državnik zapravo napisao većinu štiva.

Iako je uspela da uzdrma književnu javnost, teorija nije dugo zaživela, jer postoji još oko 80 kandidata, potencijalnih autora Šekspirovih dela, među kojima je i kraljica Elizabeta I. Još jedna od pretpostavki zbog kojih je nekome uopšte palo na pamet da razmatra autentičnost Šekspirovih dela jeste i njihov kontinuirani kvalitet koji tera ljude da i posle 400 godina čitaju i izvode njegova dela.