Oko 40 odsto budžeta namijenjeno je sektoru mljekarstva. Redovni podsticaji, proizvođačima mlijeka vjetar su u leđa, ali očekivali su povećanje premija po litru sa 28 na 30 pfeniga, kao i po muznom grlu zbog povećanih troškova, problema izazvanih sušom i aflatoksinom.

- Mljekarski sektor je najveći u državi, tačno je da najviše novca ide u taj sektor, ali što se više podstiče mljekarski sektor više se i vraća u državu. U prethodnih par godina kada su cijene enormno skočile, kada je život posto teži i za proizvodnju hrane i održavanje stada dobili smo samo tri pfeniga više po litri mlijeka, tako da smo očekivali više. Nije da ne može da se živi, al teško se živi. Zahvalni smo ministarstvu za podsticaje za mlijeko koji se redovno isplaćuje, ostale su kapitalne što se tiče po muznom grlu, po junici – ističe Milorad Simić proizvođač mlijeka iz Vršana koji je i predsjednik Upravnog odbora Udruženja mljekara Republike Srpske.

Uzgajivači svinja imaju premiju od 60 maraka po tovljeniku, ako ih prodaju najmanje 50, a za krmače, zavisno da li su umatičene ili ne – 400 ili 200 maraka. Premija za uzgoj krmača može se ostvariti pod uslovom da se dokaže da se minimum 16 prasadi oprasilo po krmači i obilježeno tokom obračunskog perioda. U novom pravilniku izostalo je premiranje kvalitetnih nazimica. Ovu mjeru većina svinjogojaca podržava. Cilj im je, kažu, da podsticaji odu u prave ruke, da ne bude  zloupotreba i da se sredstva iz budžeta koriste za unapređenje proizvodnje da bi bili što konkuretniji.

Podsticaj po hektaru zasijane pšenice ostao je na prošlogodišnjem nivou - 500 maraka, a s toliko sredstava će biti podržana i proizvodnja uljarica, što je za 100 maraka više u odnosu na lani. Prema riječima Boška Radića iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača "Sela Semberije" bez ovih podsticaja proizvodnja bi bila totalno neisplativa.

- To je neka naša zarada, ne treba kukati reći da nema računa da se radi, ima ako je godina dobra i ako imamo ovih 500 maraka i ako je neka cijena koliko - toliko realna mislim da je isplativa proizvodnja - kaže Radić za portal InfoBijeljina.

Ratari su zadovoljni podsticajima, ali ne i odnosom cijena pšenice i hljeba, jer troškovi proizvodnje rastu. Samo su azotna đubriva od prvog januara poskupjela za 10 do 16 maraka po vreći.

- Pšenica je prodata po 35 pfeninga, a kada izvagate jedan hljeb ispada da kilogram hljeba košta kao 700 grama mesa što je nedopustivo. Jedino rješenje je da se sjedne i popriča sa domaćim pekarima i da u proizvodnji hljeba bude 25 posto domaće brašno – kategoričan je Radić. 

U ovoj godini pet miliona maraka predviđeno je za proizvedeno i prodato povrće. Povrtarima su premije skoro utrostručene - za papriku i krastavac imali su 7,8 pfeniga sada 20 pfeniga, za sve vrste povrća - osim krompira, kupusa i lubenice, dok je podsticaj za proizvodnju bijelog luka, marka po kilogramu.

- Dobili smo duplo veće podsticaje za izgradnju i obnovu plastenika sa 5.000 maraka na 10.000 maraka, a za izgradnju novih plastenika sa 10.000 na 20.000 maraka. U 2025 godinu potencirani proizvođački kapaciteti, prehrambena industrija, magacinska skladišta, hladnjača i oprema za pakovanje i doradu povrća. Ovaj podsticaj od 20 pfeniga po kilogramu proizvedenog i prodatog povrća drastično će da preokrene poljoprivredu u Srpskoj i mislim da mladi ne treba uopšte da razmišljaju da idu u inostranstvo, mislim da će se mnogi vratiti – smatra Mladen Lazić proizvođač i prerađivač povrća iz Golog Brda.

Voćari su zadovoljni planiranom raspodjelom agrarnog kolača od kog dobijaju pet miliona maraka, a imaju i 70 odsto subvencija za protivgradne mreže. Isplata u kvartalima bi im, kažu, bila značajna pomoć jer ih proizvodnja po hektaru košta od 40 do 45.000 maraka. Novi pravilnik predviđa strože kontrole utroška sredstava od podsticaja.

- Imamo apsolutnu podršku svih poljoprivrednih proizvođača koji žele da se sistem uredi na način da sve bude transparentno i da nema mjesta zloupotrebi. Uskoro će biti objavljen i Pravilnik o kapitalnim investicijama. Ove godine kada je u pitanju mehanizacija biće sigurno izdvojena dosta manja sredstva, nastojaćemo da damo maksimalnu podršku investicijama koje se odnose na prerađivačke i skladišne kapacitete kao i podršku tekućoj proizvodnji. Shvatili smo da je veoma bitno da naš poljoprivredni proizvođač u sezoni bude rentabilan, a isto tako na osnovu analitike koju imamo u proteklih nekoliko godina broj nabavljenih traktora priključaka i svega onog što predstavlja potrebu sigurno je dovoljan prema obradivoj poljoprivrednoj površini – kaže Savo Minić ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srpske.

Organska proizvodnja ratarskih kultura podstiče se do 600 maraka po hektaru, povrća i voća do 700 maraka, a u zaštićenom prostoru do 300 maraka. Premija za uzgoj steonih kvalitetno-priplodnih junica iznosi do 250 maraka po grlu u vlastitom zapatu, a duplo više za umatičene. Za umatičene kvalitetno-priplodne ovce i koze premija je 70 maraka, a do 25 maraka po grlu za one koje nisu umatičene, dok je premija za tovljenu junad iznosi do 300 maraka.

Poljoprivrednici će i ove godine imati regresirano dizel-gorivo jeftinije za 80 pfeniga po litru, dok će premije osiguranja biti subvencionisane sa 65 odsto umjesto dosadašnjih 60 odsto sredstava. Planirana je i podrška samozapošljavanju, poslovanju poljoprivrednih zadruga i otkupu poljoprivrednih proizvoda do deset odsto od vrijednosti ugovorenih količina domaćih poljoprivrednih proizvoda.