Kada razmišljamo o drevnim predmetima, uglavnom se setimo predmeta iz Grčke i Rima, kao i mnogih predmeta koje smo videli u muzejima, poput oružja, alata ili nakita. Međutim, postoje predmeti koji su još stariji nego predmeti u muzejima, a koje verovatno niste imali priliku da vidite. 

Dekorisana nemačka tašna (stara 4.500 godina)

Ova drevna tašna pronađena je u grobnici u blizini Lajpciga, u Nemačkoj i datira između 2.500 i 2.200 godine pre nove ere. Glavni materijal od koga je tašna sačinjena, bez obzira da li je koža ili tekstil, nije preživeo probu vremena. Jedino što sada drži torbu u celini su njeni ukrasi od zemlje i u nju su utkani zubi psa. Količina zuba na tašni pokazuje status vlasnika. Sa ovakvim predmetom nije mogao biti sahranjen bilo ko, pa arheolozi veruju da je vlasnik ove torbe bio neko veoma značajan u tom periodu.

Slovenski drveni točak (5.200 godina)

Točak je jedan od najvažnijih čovekovih izuma. Bez njega, moderna mašina nikada ne bi postojala, bilo bi manje automobila i kolica. Takođe, bez njega ne bi mogla da se sagradi pristojna kuća, jer da njega nema ne bi moglo da se doveze velika količina materijala. Najstariji točak ikada je točak pronađen u močvarama u Ljubljani, a datira još od 3.200 godina p.n.e.

Jermenska kožna cipela (5 500 godina)

U Jermeniji nije među prvim izumima bio točak, već obuća. Najstarija netaknuta cipela pronađena je u pećini ispunjenoj predmetima iz bakarnog doba. Napravljena od kože i gumirana pomoću biljaka ili biljnog ulja, cipela ima i pertle koje su vezane unakrsno kako se često vezuju i danas. Pronađena je samo ženska desna cipela veličine 7. Bila je pažljivo napunjena slamom kako bi se sačuvao oblik i sahranjena je bez svoje druge polovine. Sačinjena od ovčijeg izmeta, ova cipela je očuvana kroz vekove.

Jermenska suknja od trske (5.900 godina)

Na istom nalazištu gde su pronađene drevne jermenske cipele, najstarija suknja ikada pronađena je u Areni 1 pećini u u Jerevanu (Jermenija). Šef Instituta za arheologiju i etnografiju u Jerevanu, Pavel Avetisian, objasnio je da je ova suknja napravljena od trske i da je pronađena 2010. godine u pećini na jugoistoku Jermenije. Pored suknje i cipela na tom nalazištu su arheolozi su našli i druge predmete, pa tvrde da je to područje bilo naseljeno vekovima. Pronađen je još jedan predmet iste starosti kao i suknja, mumificirana koza i ako su antropolozi u pravu onda je stara 5.900 godina i to bi onda bila prva mumificirana životinja pronađena u Egiptu.

Tel Tsaf bakarno šilo (7.000 godina)

Najstariji metalni artefakt ikada pronađen otkriven je u regionu Izreala u blizini granice sa Jordanom. Nalaz je od velike važnosti, jer se mislilo da je upotreba metala u ovom području nekoliko vekova mlađa. Takođe, bakarno šilo se možda prodavalo Kavkaskom regionu koji je odatle udaljen oko 965 kilometara, što pokazuje da je u ovoj oblasti bila jako razvijena trgovina. Njihova civilizacija je bila dobro razvijena, čak su posedovali silose u koje se moglo staviti 30 tona žitarica. Šilo je sahranjeno zajedno sa ženom, za koju se procenjuje da je umrla sa 40 godina. To što je sahranjena zajedno sa šilom pokazuje da je ta žena bila važna u njihovoj civilizaciji. Arheolozi pretpostavljaju da je to bilo njeno šilo, ali ne mogu da otkriju za šta je ono bilo namenjeno.

Holmegardski luk od brestovog drveta (8.000 godina)

Preteča današnjeg snajpera je sigurno luk. Naši preci su koristeći luk morali da se oslone na oštar vid, težak trening, fleksibilan luk i brze strele. Dugačak luk (za razliku od samostrela) bio je popularan, a najstariji pronađen je u Danskoj u regionu Holmgard. Napravljeni su od bresta, ovi lukovi dugački su oko 170 centimetara i pronađeni su netaknuti, tako da je bilo moguće da su ih mnogi tad koristili. Zanimljivo je to što su i najstarije strele pronađene u istom regionu, ali su 3.000 godine starije od ovih lukova. Lukovi koji datiraju iz vremena kad i najstarije strele napravljeni su od bora, ali nisu sačuvani.

Judejske kamene maske (9.000 godina)

Grupu od devet kamenih maski koje su pronađene u izrealskim Judejskim brdima sastavili su za originalnu izložbu. Maske su uglavnom visoke od 20 do 30 centimetara, a istraživanjima je utvrđeno da su nošene u važnim običajnim ritualima, verovatno kod poljoprivrednika. Kako bi dokazao da poseduje zemljište poljoprivrednik je morao da ima ovu masku na kojoj je bio otisak lica njegovih predaka, dede ili pradede, pokazujući strukturu lica koja je karakteristična za tu porodicu.

Španska mapa (14.000 godina)

Najstarija mapa ikada pronađena je 2009. godine u pećini Abauntz Lamizulo u Navara regionu, u Španiji. Ova karta urezana je na malom kamenu peščane stene i na njoj su prikazane planine, reke, čak i životinje. Veruje se da su mapu koristili magdelijanski lovci-sakupljači. Obeležavanje teritorije bilo je veoma značajno za ovaj nomadski narod kako bi im to služilo kao navigacija ili kao slika dok pričaju priču o prethodnom lovu.

Nemačka frula od slonovače i kostiju (42.000 godina)

Naš predak homo sapiens je imao dosta zajedničkog sa nama, čak i to da je i on voleo muziku. Muzika je jedan od načina pomoću koga se moderni čovek druži i stvara zajednice. Ove frule su stare oko 42.000 ili 43.000 godina. Izgrađene su od kostiju ptica i od slonovače mamuta. Pronađene su na jugu Nemačke u jednoj pećini koja se zove Geisenklušterle.

Južnoafrički vrhovi strela (64.000 godina)

Pronađeni u južnoafričkoj pećini Sibudu, geometrijski komadi iskopani su ispod slojeva sedimenta od 100 000 godina. Član arheološkog tima doktor Lombard proučavao je ove predmete pod mikroskopom. Kroz proučavanje analize krvi i kostiju, kao i analizu o tome kako je oružje oštećeno, doktor Lombard je zaključio da to nisu vrhovi koplja, već strelica. Ovaj nalaz pomerio je procenjenu epohu stvaranja luka i strele od 20 000 godina. Vrhovi strela bili su zalepljeni uz pomoć lepka biljnog porekla, poput smole i arheolozi veruju da se taj lepak koristio kako bi se vrhovi pričvrstili za drvene drške.