Umereni stres može biti koristan, ali ako neprestano imate osećaj da ste pod velikim pritiskom, pretrpani poslom, anksiozni i potpuno iscrpljeni, to može imati veoma štetne posledice.
1. Podstiče širenje raka
Istraživači su pokazali da stres može doprineti preživljavanju kancerogenih ćelija uprkos primeni lekova protiv raka. Kancerogene ćelije mogu da opstanu zahvaljujući adrenalinu koji se luči pod delovanjem stresa.
2. Smanjuje mozak
Stresne situacije, kao što su razvod i otpuštanje s posla, mogu izazvati smanjenje sive mase u delovima mozga zaduženim za osećanja i fiziološke funkcije. Istraživači upozoravaju da promene u sivoj masi mogu biti nagoveštaj budućih psihičkih problema.
3. Izaziva prerano starenje dece
Dugotrajna izloženost nasilju u detinjstvu može izazvati prevremeno starenje ćelija. Mališani koji su bili izloženi zlostavljanju ili su bili očevici nasilja imali su kraće krajeve hromozoma, što je znak da brže stare.
4. Može da utiče na gene potomaka
Efekti stresa na gene mogu se prenositi s generacije na generaciju. Smatra se da određena obeležja gena, nastala pod uticajem spoljašnjih faktora kao što je stres, nestaju u sledećoj generaciji.
5. Podstiče pojavu simptoma depresije
Stres može da izazove depresivne oblike ponašanja. Istraživanja su pokazala da su se kod životinja koje su bile pod stresom pojavili simptomi depresije.
6. Povećava rizik od hroničnih bolesti
Osim samog stresa, na zdravlje utiče i način na koji čovek reaguje na njega. Pokazalo se da su ljudi koji su pod uticajem stresa bili uznemireniji i anksiozniji, a deset godina kasnije češće obolevali od hroničnih bolesti, kao što su problemi sa srcem i artritis.
7. Povećava rizik od moždanog udara
Ljudi koji su stalno napeti izloženi su većem riziku od moždanog udara nego njihovi opušteniji vršnjaci. Stručnjaci ističu da su ličnosti koje su stalno u pokretu, brzo hodaju i brzo jedu, nestrpljivi su i slično, izložene većoj opasnosti od moždanog udara.
8. Povećava rizik od infarkta
Anksioznost i stres povećavaju rizik od infarkta za 27 odsto. Istraživači ističu da je za zdravlje srca najvažnije da se čovek dobro oseća i da sve što doprinosi smanjenju stresa doprinosi i zdravlju srca.
9. Pogoršava simptome prehlade
Ako ste oduvek imali utisak da ste se razboleli zato što ste bili pod stresom, niste daleko od istine. Simptomi prehlade se pogoršavaju pod uticajem stresa. Organizam proizvodi više hormona stresa kortizola, koji pogubno deluje na upalne procese u organizmu.
10. Može da utiče na ishod bolesti
Dijagnoza ili lečenje je izuzetno stresan proces, a istraživanja pokazuju da metode koje doprinose tome da se izborimo s tim stresom pozitivno utiču na ishod bolesti. Stručnjaci su ustanovili da psihološka terapija blagotvorno deluje na imuni sistem žena obolelih od raka dojke.