Kako bi se društvu predstavili kao inteligentniji, više od 60 odsto ljudi tvrdi da je pročitalo određene knjige. Istraživački tim je anketirao oko 2.000 Engleza o taktikama koje koriste kako bi se drugima učinili pametnijima i došao je do zanimljivih rezultata.

Čak 42 odsto ljudi se oslanja na televizijske adaptacije ili sižee i skraćene verzije knjiga koje se mogu naći na internetu kada govore o delu koje nisu pročiali.. Polovina odraslih učesnika ankete je priznala da većinu knjiga koje stoje na njihovim policama nisu pročitali, dok tri odsto ljudi krije koje knjige i časopise zaista čita.

Najčešće su to sledeći naslovi:

1. „1984“, Džordž Orvel

2. „Rat i mir“, Lav Tolstoj

3. „Velika očekivanja“, Čarls Dikens

4. „Lovac u žitu“, Selindžer

5. „Put u Indiju“,  Forester

6. „Gospodar prstenova“, Tolkin

7. „Ubiti pticu rugalicu“, Harper Li

8. „Zločin i kazna“, Dostojevski

9. „Gordost i predrasude“, Džejn Ostin

10. „Džejn Ejr“, Šarlota Bronte

Često su to i „Biblija“, „Odiseja“ i „Orkanski visovi“. 

Zašto se upravo ove knjige nalaze na spisku i kakve koristi imamo od toga što tvrdimo da smo čitali dela koja nikada nismo čak ni otvorili?

Odgovor je jednostavan: u pitanju su klasici, kompleksne i opširne knjige koje omogućavaju isticanje u društvu ili uklapanje u intelektualne krugove.