BiH
25.01.2022.
08:59
Raste industrijska proizvodnja, ali i inflacija
Izvor: Nezavisne
0
Podijeli
BANJALUKA, BRISEL - Industrija u RS i BiH počela je da se oporavlja poslije pada koji je uslijedio zbog kovida, ali je u međuvremenu značajno porasla i inflacija, pokazuju izvještaj Evropske komisije o ekonomskom napretku za BiH za posljednji kvartal 2021. i statistički podaci Zavoda za statistiku RS.
Podaci Evropske komisije ukazuju i na to da je rast u BiH, iako i dalje značajan, krajem godine počeo da usporava, s obzirom na to da je u decembru ukupan rast u BiH iznosio 8,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a u trećem kvartalu u odnosu na isti period lani je iznosio 12,1 odsto.
Podaci Zavoda za statistiku RS pokazuju rast u 2021. godini u iznosu od 12,1 odsto, ali u ovu sumu nije uračunata i inflacija, koja, prema evropskim podacima, u BiH iznosi 4,3 odsto u novembru i 5,4 odsto u decembru.
Navode da je glavni pokretač inflacije porast cijena transporta i hrane, te navode da hrana u potrošačkoj korpi učestvuje sa 32 odsto, a u prosjeku su cijene za ove proizvode rasle po stopi od 3,6 odsto.
Prema podacima RS, u području snabdijevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija ostvaren je rast od 16,7 odsto, u području prerađivačka industrija rast od 12,1 odsto, te u području vađenje ruda i kamena rast od dva odsto.
"Kada je riječ o području prerađivačka industrija, na njen rast najviše su uticale oblasti proizvodnja gotovih metalnih proizvoda, osim mašina i opreme s rastom od 22,6 odsto, proizvodnja kože i proizvoda od kože 13,3 odsto, proizvodnja namještaja s rastom od 13,2 odsto, prerada drveta i proizvoda od drveta i plute, osim namještaja. Takođe, to su proizvodnja predmeta od slame i pletarskih materijala od 6,2 odsto i proizvodnja prehrambenih proizvoda od dva odsto", stoji u podacima Zavoda za statistiku RS.
Pero Ćorić, direktor Privredne komore RS, kazao je za "Nezavisne" da je pohvalno što je industrijska proizvodnja u 2021. godini porasla iako je pandemija.
"Izvoz iz RS je bio znatno veći, te su prihodi od poreza porasli za više od 200 miliona maraka. Sve ovo pokazuje da je došlo do oporavka privrede, uz napomenu da su neke industrijske grane i dalje u problemima", istakao je Ćorić.
Naveo je da problem predstavlja što nemamo adekvatne radne snage koja bi odgovarala sve većim zahtjevima privrede.
I evropski podaci odražavaju nedostatak radne snage, s tim da oni ističu da je do manjeg porasta plata došlo upravo zbog nedostatka radne snage, uz povećanje plata u zdravstvenom sektoru, s tim da oni ističu da je realan rast pojela inflacija.
Ekonomista Saša Stevanović rekao je da industrijska proizvodnja ima mali učinak na ekonomiju RS i iznosi oko 20 odsto bruto dodatne vrijednosti.
"Industrijska proizvodnja je porasla, a broj zaposlenih nije, što je pokazatelj da imamo kapacitete u društvu koji nisu dovoljno iskorišteni, jer nema tržišta. Ukoliko bude rasla tražnja, onda će rasti i broj zaposlenih. Potrebno je povećati izvoz kako bi došlo do većeg broja zaposlenih", objašnjava Stevanović.
Nemanja Savić, zamjenik direktora kompanije "SIM Technik" iz Kotor Varoša, istakao je da je pandemija imala uticaja zbog povećanja cijena repromaterijala, te i zatvaranja tržišta i nedostatka radnika zbog bolovanja, dok je Vladimir Blagojević iz kompanije "MRD inžinjering", kazao da se stanje polako stabilizuje, a tržište oporavlja.
Podaci Zavoda za statistiku RS pokazuju rast u 2021. godini u iznosu od 12,1 odsto, ali u ovu sumu nije uračunata i inflacija, koja, prema evropskim podacima, u BiH iznosi 4,3 odsto u novembru i 5,4 odsto u decembru.
Navode da je glavni pokretač inflacije porast cijena transporta i hrane, te navode da hrana u potrošačkoj korpi učestvuje sa 32 odsto, a u prosjeku su cijene za ove proizvode rasle po stopi od 3,6 odsto.
Prema podacima RS, u području snabdijevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija ostvaren je rast od 16,7 odsto, u području prerađivačka industrija rast od 12,1 odsto, te u području vađenje ruda i kamena rast od dva odsto.
"Kada je riječ o području prerađivačka industrija, na njen rast najviše su uticale oblasti proizvodnja gotovih metalnih proizvoda, osim mašina i opreme s rastom od 22,6 odsto, proizvodnja kože i proizvoda od kože 13,3 odsto, proizvodnja namještaja s rastom od 13,2 odsto, prerada drveta i proizvoda od drveta i plute, osim namještaja. Takođe, to su proizvodnja predmeta od slame i pletarskih materijala od 6,2 odsto i proizvodnja prehrambenih proizvoda od dva odsto", stoji u podacima Zavoda za statistiku RS.
Pero Ćorić, direktor Privredne komore RS, kazao je za "Nezavisne" da je pohvalno što je industrijska proizvodnja u 2021. godini porasla iako je pandemija.
"Izvoz iz RS je bio znatno veći, te su prihodi od poreza porasli za više od 200 miliona maraka. Sve ovo pokazuje da je došlo do oporavka privrede, uz napomenu da su neke industrijske grane i dalje u problemima", istakao je Ćorić.
Naveo je da problem predstavlja što nemamo adekvatne radne snage koja bi odgovarala sve većim zahtjevima privrede.
I evropski podaci odražavaju nedostatak radne snage, s tim da oni ističu da je do manjeg porasta plata došlo upravo zbog nedostatka radne snage, uz povećanje plata u zdravstvenom sektoru, s tim da oni ističu da je realan rast pojela inflacija.
Ekonomista Saša Stevanović rekao je da industrijska proizvodnja ima mali učinak na ekonomiju RS i iznosi oko 20 odsto bruto dodatne vrijednosti.
"Industrijska proizvodnja je porasla, a broj zaposlenih nije, što je pokazatelj da imamo kapacitete u društvu koji nisu dovoljno iskorišteni, jer nema tržišta. Ukoliko bude rasla tražnja, onda će rasti i broj zaposlenih. Potrebno je povećati izvoz kako bi došlo do većeg broja zaposlenih", objašnjava Stevanović.
Nemanja Savić, zamjenik direktora kompanije "SIM Technik" iz Kotor Varoša, istakao je da je pandemija imala uticaja zbog povećanja cijena repromaterijala, te i zatvaranja tržišta i nedostatka radnika zbog bolovanja, dok je Vladimir Blagojević iz kompanije "MRD inžinjering", kazao da se stanje polako stabilizuje, a tržište oporavlja.